U Santa Klari

Za trenutak bi moglo da zastane vreme,
da uzdah u duši stranicu okrene.

Nagnut u večnost,
ogrnut oblacima i svetlom,
nadgleda panoramu grada.
Tišinom koračamo,
mimohod se stvara,
mi slušamo pesmu "El komandante Če Gevara".

Nadleću nas letovi orlova,
U ritmu pesme kruže,
Spomenik zakoračio u večnost.
Ne znamo španski,
al′ kao da se čuje:
"Kreni, kreni druže...".

Dok topli suton pada,
sa osećanjem tuge
napuštamo poslednju ulicu grada.

Ostaju za nama na večnoj straži
Če Gevara i drugovi
pred nama put
što moju priču rubi,
Santa Klara, jedinstvena na svetu i Kubi!