O meni

Ljubinka Šiba Fimić

Rođena sam 7. maja 1944. u Novom Selu, kod Vrnjačke Banje. Da sam birala mesto rođenja, možda to i ne bi bilo baš na ovim prostorima. No eto, tu sam, i moja potreba da se predstavim svojim slikama na svoj način. Slikarstvo je posebna magija čudotvornog spoja, duha svetlosti i boja. Čovek je najopasnija i najlepša enigma prirode.

Bilo bi lepše i bolje da opstaje u većem obimu u ovoj drugoj formi. Ako Želiš da ti život bude lepši, i manje dosadan, čitaj, piši, slikaj, istražuj, bavi se bogatim mislima, lepim rečima i radom. Jedino tako smanjićeš obim zla na prostranstvu zemlje.

Prva Izložba 1987. a do 2018. preko 50 samostalnih izložbi u u prestonicama i drugim gradovima Poljske, Nemačke, Rusije, Kube, Kine, Kipra i Srbije.

Image

Drugi o meni

U medijskim okvirima prepoznaje se kao neobična, sa prepoznatiljivom igrom boja, stilom, kažu da je to impersionizam koji dodiruje najdugotrajniji oblik stvaralaštva-realizam. Naročito se naglašava i daje akcenat na rad  kristali-ulje na platnu, koje joj otvara vrata širom sveta.
 
Svi smo sazdani od energije, smatra autorka, a čovek je hodajući kristal. U kristalima ima puno svetlosti boja, kada se prelomi i utemelji u jednom čoveku, uz bogato darivanje svetlosti od Sunca i prirode, omogućava nam stvaranje slike.  Šiba se ne pridržava pravila, oblik razgrađuje i usitnjava,  a zatim elemente uklapa jedne u druge gradeći slagalicu. Time nastaje neobična optika i postižu se nove dimenzije. Ta njena specifična, a pre svega originalna “kristalizacija” blagotvorno deluje na ljudsku dušu. Doživljava se kretanje energije i svetla u živu koloritnu sliku.
 
Zavisno od tematske osnove, njena slikarska kičica vođena je čas žestokim gestom, čas pažljivim slaganjem poteza zadatim u granicama oblika ili kompozicijskih međuprostora.
 
Stil je ličan, upečatljiv i prepoznatljiv, dramska napetost je istaknuta u belinama.
 
Osnova njenog interesa u osi slike jesu likovi, ali na nov, samo njoj svojstven način Široko otvorene oči likova su projekcija svesti i ogledalo duše. Šiba je po prirodi lirik, zato svoje ličnosti nadahnjuje zrelom mišlju kada u svojim literarnim zapisima u pesmama pretače reči u slike i slike uliva u pesme.
 
Njen umetnički opus je raznovrstan i obuhvata prizore od pitomih pejzaža rodnog zavičaja preko znojavih i umornih lica nadničara na plantažama Brazila,  do likova pojedinaca, najvećim delom usmeren je na slikanje kristala. Svaka Šibina slika proističe iz stvaralačke projekcije njene duše da iskaže svoj stav o nečemu.
 
Njene slike su kontraverzne poput  života, spuštaju se u dubinu ličnosti, otkrivaju ono manje vidljivo, a istovremeno potvrđuju ono poznato i pozitivno, brišući granicu koja predstavlja ulazak u zaborav.
 
Šiba nam pomaže da ne zaboravimo prave vrednosti i da se borimo da na celoj planeti bude što više lepote i dobrote, ideala kojima je čovek uvek težio.

Izvodi iz tekstova  
- Emine Ćirić – kritičara
- Stanislava Ivanoviča Sjonžika
- Milanke Ivančević - novinarke

Svetlost

Svetlost je dodirnula
nepregledu pukotinu duše.
Slabost je deo savršenstva
kada se preobrazi u stvarnost.

Nemir se izražava bežanjem,
jednostavno, od suštine malih
i velikih ostvarenja
ako odrastu dosadom.

U hodu slutnja zaluta,
opažamo je sa nevidljive strane.

Trajanje onemoća,
izgubi se u sopstvenosti.

Leptiri poznaju omamu i igru cvetova,
od nas su se izdvojili tajnom.

Zemlja je izazov snage,
sva njena bića zaćute u njenom pepelu.

Voda se izjasnila isparenjima,
govori vlažnim krugovima,
kiša, nevreme, ćutanje.

Biće nezarobljeno samo dušom,
rađanjem dobija najtopliji
izvor svetlosti.

Tom spoznajom se izdvaja potreba,
da se obnavljamo, igrom, dodirom,
htenjem, bežanjem, nestajanjem.

Svetlost - čovek - svetlost
Preduboka vizija!

Search