Za manje od godinu dana ponovo sam u Beogradu, koristim broj 47 da kažem i predstavim novu izložbu:Let kondora-zemlje juga Amerike. 2010 godine sa izložbom ''Put za Havanu'' krenula sam na Kubu, u Havani su bile dve moje izložbe. Izložbe su posvećene Ernestu Če Gevari i Fidel Kastru, to je zapravo bio moj dar kubanskom narodu. Prva izložba je bila u medjunarodnom klubu Salvadora Aljendea u centru Havane, a druga u školi Combatientes de Bolivia, gde je i ostalo mojih 29 slika. Tih dana imala sam čast da budem gost Aleide Če Gevare i njenog sina Kamila u kući Če Gevare. Takvu vrstu susreta bih poželela svakom, jer dodir u istoriju tog obima i snage čini čoveka zadovoljnim. Gospodja Če Gevara mi se zahvalila rekavši da to čini svojom najdubljom emocijom uverena da bi i sam Če Gevara bio sretan mojim načinom da zbližim ljude...

Iste godine, septembra meseca, našla sam se u Kini, krajina Hubei grad Wuhuan u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti, darovala sam 41 sliku, gde će slike trajno i ostati. Bila sam veoma iznenadjena da je delegacija, nas troje, sa svim putovanjima bila gost Kine. Utiske o svemu što se dešavalo teško je prepričati i mnogo sam sretna što sam iz moje mašte dozvala slike koje su jako bliske stvarnosti koju sam videla. U nekom kratkom roku moju izložbu je posetilo, kako mi je javljeno, 40.000 ljudi. 11-og meseca te iste godine bila sam gost u ovoj galeriji sa izložbom posvećenoj Angoli na zadovoljstvo ambasade, koja je imala praznike svoje republike. Kad govorim o izložbama koje sam posvetila i darovala imam potrebu da kažem da je prvi moj dar bio Republici Srbiji, 96-e godine, ulje na platnu sa izložbom u kući Djure Jakšića,29 slika, kao i 6 slika ulje na platnu moje sestre Vujane Vane Žarković .

2008-e godine na konferenciji za štampu gde je prisustvovalo oko 650 novinara iz celog sveta, na pitanja novinara postavljana Putinu a vezano za zemlju Srbiju odgovorio je: ''Zašto se ta pitanja stalno postavljaju za jednu malu zemlju kao što je Srbija, a pri tom u svetu ima mnogo većih problema sa sličnom temom, Rusija će uvek biti uz srpski narod sve dok on to bude želeo'', što je ispovodovalo da uradim  26 portreta Vladimira Putina i 10-ak slika ruskih manastira, to je takodje bio moj poklon. Ova izložba je izazvala veliko interesovanje javnosti i zadovoljstvo  kao i reakciju samog premijera od koga sam dobila pismo velike zahvalnosti.  Imam potrebu da kažem da se slikarstvom bavim od svoje osme godine. Prva moja slika je bila Kosovka devojka i Pavle Orlović. U to vreme sa nevericom i sumnjom da to nisam uradila ja, učitelj mi je dao zapravo neverovatnu podršku za dalji put u mom stvaralaštvu. Iz mnogo razloga nisam otišla na akademiju morala sam da prihvatim za ono vreme i način života nešto realnije, te tako od 87-e godine moj stvaralački nemir se pretače u prepoznatljivu ličnu formu i nalazi svoja mesta u svetu.

U medijskim okvirima prepoznaju me kao neobičnu, sa prepoznatljivom igrom boja, stilom, kažu da je to impresionizam koji dodiruje najdugotrajniji oblik stvaralaštva – realizam. Naročito se naglašava i daje akcenat na moj rad kristali-ulje na platnu, koje mi je otvorilo vrata širom sveta.  Zaista slikam nekom vrstom energije koja se optički pretače u kretanje, to najčešće daju moji likovi, a čovek i jeste najveća tajna. Istražujem tišinu svetlosti koja nosi svoje ivice, nevidljive uglove i prizme, što se naročito vidi na mojim uljima i slikama nazvanim Kristali. Staram se da slikama koje se dogadjaju, kolorom boja, nadjem tu ivicu koja prodire u misli posmatrača, kažem to nešto neobično, originalno, da objasnim krug i pečat vremena u kome se nalazimo.     Zato kad slikam  ljude i predele raznih zemalja dajem prilog čuvenoj rečenici patrijarha Pavla : ''Sve što se deli toga je manje, 'sem ljubavi, nju kada delimo ona je veća, ima je više.'' Na taj način meni se čini da ulepšavam i sebi i drugima mali kratkotrajni boravak na planeti. 

Ova izložba ''Let kondora'' je zapravo jedna od prvih mojih inspiracija u mom stvaralaštvu  starom  sigurno  30 godina, što znači da moje slike  imaju svoj sopstveni, vidovit  put. Zašto zemlje juga Amerike? Na mnogim mestima i u mnogim zemljama ostali su tragovi velike civilizacije  koje pretražuju, ispituju,  tragači za neobično, za tajanstveno, za izuzetno, pa eto i ja već davno putujem, kako sam i rekla, da bi danas, ovog dana u većem obimu kazala šta je to što je moja mašta prepisala iz nekog kosmičkog  elementa koji nas povezuje dok spavamo, dok dišemo, dok živimo, dok radimo. Nadam se da će ove slike dovršiti svoja putovanja u svoj zavičaj.

Ljubinka Šiba Fimić