Slike Ljubinke Šibe Fimić su kao medaljoni njene duše i svaka od njih, bez obzira da li prikazuje likove ili ljudsko telo u pokretu, spokojni izraz svetaca, neobične kristale ili snažne atove čvrstih tela i bogatih griva, odzvanja njenim intimnim lirizmom i intelektualnom pronicljivošću u lepotu, tananost i tajanstvenost sveta. Svi smo sazdani od energije, smatra autorka, a čovek je hodajući kristal. U kristalima ima puno svetlosti koja, kada se prelomi i utemelji u jednom čoveku, uz bogato darivanje svetlosti od Sunca i prirode, omogućava nam stvaranje slike.

Hodam vremenom- zađoh u nepoznato, govori Šiba i o tome slika sa puno suptilne energije i duhovnog tkanja. Zavisno od tematske osnove, njena slikarska kičica vođena je čas žestokim gestom, čas pažljivim slaganjem poteza zadatim u granicama oblika ili kompozicionih međuprostora.

Milanka Ivančajić, novinar