Posebno sam ponosna na izložbu posvećenu Če Gevari 2010.g. održanoj u kući  Galerija lepe umetnosti, kao i 2008. godine izložbu posvećenu Vladimiru Putinu u Domu Ruske kulture, 1990. godine izložba u Moskvi sa sestrom Vujanom Vanom Žarković, zatim Varšava, nekoliko puta u Ruskom domu, što je bio povod da dobijem podršku . Zatim u velikim kućama koje su držali međunarodni  klubovi za kulturu, cela Poljska,  Berlin, Kipar, Nikolija, Karolini. Zatim izložba u Beogradu održana u Domu vazduhoplovstva koju je organizovao Muzej grada Beograda, Kuća Đure Jakšića 3 puta, Crna Gora – Miločer.

Međunarodna linija -  za mene se posebno izdvaja Rusija, Kina, Kuba.

Angola - organizator Ambasada Angole  3 puta, 2011. godine, Ambasada Venecuele 3 puta u Institutu španskog jezika “Servantes” 2013. godine.

Poslednja izložba sa velikim “V” posvećena Kosovskoj bici, velika platna 2-3 m, ulja, pasteli.

Septembar 2015 god. Hram Svetog Save - izložba Plava Grobnica, posvećena I i II Svetskom ratu.

Kao kruna mog stvaralaštva u oktobru 2015  izložba Jedan dan života u Guarneriusu na čijem čelu se nalazi violinista Jovan Kolundžija, a zahvaljujući posadi Jelene    koja je i organizator, inspirisana meksičkim filmom “Jedan dan života” koji je 50-ih godina bio u našim bioskopima, i prvi film, koji sam  kao dete gledala, u drugom razredu osnovne škole 1952.g. Slike putuju u Meksiko gde će biti postavljene u kući reditelja Emilija Fernandeza na dan 30 god. od njegove smrti.

Beograd, Kuća Đure Jakšića 3 puta, galerija Borbe nove, Muzej grada Beograda Dom vazduhoplovstva, Ruski dom nekoliko puta, Institut Servantes, galerija u Guarnerijusu, svojevremeno galerija u Energoprojektu, Amabasada Venecuele, Galerija lepe umetnosti 3 puta.

Nagrade zlatna medalja od Kinesko-srpskog društva 2011. i iste godine od Srpsko-kineskog društva sa likom Nikole Tesle.

Zašto podcrtavam izložbu posvećenu Če Gevari? Odvela me na  Kubu, upoznala deo porodice, suprugu Aleide Če Gevara i sina Kamila Če Gevara. Kada je izložba  bila u Beogradu, bilo je 17 predstavnika ambasada, od čega 15 Ambasadora, sledeća  izložba Venecuela u Insitutu “Servantes”gde je prisustvovalo 11 Ambasada. Što znači da su interesantne za diplomatski kor. Osim predstavnika diplomatije, izložba je, kao i sve ostale bila izuzetno posećena.

Ovog puta sam imala potrebu da ispričam svoju priču bez kritičke crte, a koja je do danas  bila pozitivna, tako su mislili i svi koji su o meni nešto pričali i pisali, ima nešto moje prepoznatljivo, u mom stilu, obliku, naročito deo koji nosi način slikanja koji podseća na deo kristala. Kristali su ti koji su mi otvorili vrata u svetu, iako nisam akademski slikar.

Trenuci slikanja ljudske patnje, likovi izražavaju dostojanstveno na licima koja preživljavaju patnje, što je predstavljeno slikama “Kosovski boj”.

Najveća podrška u mom životu je moj suprug, koji je uvek iza mene i moja deca, sestra, prijatelji svuda po svetu.

Sve ovo je veliki podstrek za stvaranje dalje...